Бубањ

Прасловенске старине назив бубањ код свих словена и данас означава врсту бубња са кожом са обе стране. За особену врсту бубња на простору Србије још од раног средњег века, сматрају се велики бубњеви – на основу приказа на фрескама средњовековних манастира (Р. Пејовић, Музички инструменти средњовековне Србије). По доласку Турака у употребу улазе мањи бубњеви. Прави се од дрвета и коже која је мекша са стране која се удара прутићем и тврђа са стране која се удара батом (маљицом). На двору Стефана Првовенчаног, једном приликом, гусле су пратили велики бубањеви.