Гоч

За особену врсту бубња на простору Србије још од раног средњег века, сматрају се велики бубњеви – на основу приказа на фрескама средњовековних манастира (Р. Пејовић, Музички инструменти средњовековне Србије). По доласку Турака у употребу улазе мањи бубњеви. Прави се од дрвета и коже која је мекша са стране која се удара прутићем, и тврђа са стране која се удара батом (маљицом). На двору Стефана Првовенчаног, једном приликом, гусле су пратили велики бубањеви.