Музички лук

Музички лук био је у употреби све до 19. века у Србији, Херцеговини, Босни, Хрватској. Служио је за подучавање деце гудању на гуслама. Био је направљен од држка собне метле или залучене гране. Гудило се гудалом са са струном од природних материјала (врпца, коноп, лан). Овај је инструмент код Словена праисторијски, када се гудало дрвеним штапићем који се звао смик, смичак, и тако су се и српске гусле звале до средњег века. Музички лукови код Балтских народа Литванаца, Естонаца, са резонатором од животињске бешике именом смичиус,смуигас указују да су га преузели од Словена вероватно још у бронзаном добу одкада су ови народи живели у симбиози.